KC Laza Kostić

Pozivamo Vas na otvaranje izložbe akademskog slikara Sergeja Andreevskog, koje će biti upriličeno u utorak, 9. aprila, u Galeriji Kulturnog centra "Laza Kostić" Sombor, sa početkom u 19h.

Sergej Andreevski je umetnik koji učestalo sanja i putuje po svetu; ukrštajući četkice upućuje svoje poteze prema suncu.
I upravo je svet to mesto koje je odabrao da bude njegov umetnički atelje. Slikarevo kreativno stremljenje se može označiti kao post-ekspresionistički stil ili neograničena sloboda ekspresije.
Njegov trenutni izraz su umetnički performansi, udruženi sa muzikom, u kojima ekspresije njegove nemirne prirode dostižu svoj vrhunac (performansi u SAD, Italiji, Nemačkoj, Tunisu, Egiptu...).

Postavka u Somboru biće aktuelna do 24. aprila.

Kulturni centar "Laza Kostić" Sombor organizovao je 25. maja književni susret sa učenicima viših razreda OŠ "Petefi Šandor" u Doroslovu.

Tokom programa pod nazivom "Somborski pesnici nekad i sad", govorili su prof. dr Stojan Berber i David Kecman.

Akcenat je stavljen na život i rad pesnika za decu koji su stvarali u Somboru ili su iz njega potekli.

Projekcija filma „Доњецка Вратарница“, Natalije Batrajeve, održaće se u Srpskoj čitaonici "Laza Kostić" Sombor (Čitaonička 2), 29. marta sa početkom u 18 časova. Film se prikazuje povodom dvadesete godišnjice bombardovanja Jugoslavije.
Film govori o igumaniji Sveto-Iverskog manastira i njenoj pomoćnici, koje su se iznenada našle u epicentru rata u Donbasu.

Kadrove manastira u cveću i radosnih lica prekidaju rafali automata.

U ovom trenutku film zauzima vodeća mesta na ruskim kinofestivalima:
najbolji kratkometražni film festivala „Rusija“; gran-pri festivala „Sveti
Vladimir“ i „Večernji zvon“; najbolji debitantski dokumentarni film festivala „Лучезарни
анђео“; najbolja režija festivala „Радоњеж“; najbolji film festivala „8 žena".

Kulturni centar "Laza Kostić" organizuje projekciju filma u saradnji sa Društvom srpsko-ruskog prijateljstva Sombor.

Svetski dan poezije, ustanovljen od strane UNESKO-a 1999. godine, obeležava se 21. marta. Svrha je promocija čitanja, pisanja, objavljivanja i učenja poezije u školstvu širom sveta. Tim povodom, Kulturni centar „Laza Kostić“ Sombor organizovao je druženje somborske dečje pesnikinje i pisca Ružice Kljajić sa učenicima 3. i 4.razreda OŠ „Petar Kočić“ u Riđici.

Ružica Kljajić je ukratko predstavila svoj bogat stvaralački opus. Učenici su kroz priču saznali kako nastaje pesma i dobili su odgovore na pitanje - "šta je to što nas navodi i motiviše da stvaramo?".

Na kraju programa, učenici su recitovali omiljene stihove, dok ih je oduševljena književnica nagradila primercima svoje knjige. Takođe, Ružica Kljajić poklonila je školskoj biblioteci više primeraka zbirki svojih pesama i priča.

Povodom Svetskog dana poezije, koji se obeležava 21. marta, Kulturni centar "laza Kostić" Sombor organizovao je pesničko veče u Kljajićevu.

Uz pratnju gitare svoju poeziju su čitali Moša Novković, Marko Jovetić, Goran Blagojević i Milan Potkrajac.

Povodom Svetskog dana poezije, Kulturni centar "Laza Kostić" Sombor organizovao je književno veče u OŠ "Bratstvo-jedinstvo" Svetozar Miletić.

Program je prvenstveno bio namenjen učenicima trećeg razreda. Gost je bila pesnikinja Timea Lenert Moger.

Na kraju programa učenici su smišljali i ispisivali stihove o proleću, a zatim su uz pomoć pesnikinje zajedno sastavili pesmu.

Pozivamo Vas na otvaranje izložbe fotografija autora Bojana Đurišića, pod nazivom "Priče iz radionice", koje će biti upriličeno 26. marta u Maloj galeriji Kulturnog centra "Laza Kostić" Sombor (ulica Laze Kostića br. 5), sa početkom u 19h. Postavka će biti aktuelna do 12. aprila.

Autor o izložbi:
"Prizori ispred Vas nastali su slučajno, istiniti su i do sada verovatno više ne postoje. Možda, i samo slučajno saznamo kako su i zašto nastali. Snimio sam ih u radionicama i u okruženjima gde se nešto radi ili se radilo. Najčešće su to neka prljava mesta ni nalik onima u kojima će ove fotografije živeti. Sebi ovde pripisujem radoznalost, sve ostalo je dokumentarizam, entropija i estetika. Ove fotografije su nastajale dugo, temeljno i slučajno. Cilj mi je da sačuvam ove prolazne prizore i obogatim neke prostore kojima je potrebno malo 'prljavštine'".

Bojan Đurišić je rođen u Somboru 1979. godine. Pronašao je sebe u multimedijalnim umetničkim praksama i posvećen je istim skoro dve decenije. Kaže da kratke misli i priče beleži klasičnim fotoaparatom, a one kompleksnije filmskom kamerom. Biografija mu je obeležena poslovima filmskog radnika, fotografa i autora. Danas živi u Novom Sadu.

 

Kulturni centar "Laza Kostić" Sombor u saradnji sa Galerijom "Milan Konjović" Sombor, organizovao je 12. marta likovnu radionicu u OŠ "Ivan Goran Kovačić" u Stanišiću.

Radionica je bila posvećena životu i stvaralaštvu čuvenog somborskog slikara Milana Konjovića. Pored detalja i zanimljivosti iz umetnikovog detinjstva, zatim priče o slikarskim počecima i fazama kroz koje se može posmatrati Konjovićevo stvaralaštvo, učenici 4. razreda su kroz video prezentaciju upoznati i sa galerijskim radom.

Program je završen kvizom i igranjem uloga kroz koje su učenici pokušali da dočaraju utiske i nova znanja stečena tokom radionice. Program je vodila Tamara Eraković iz galerije "Milan Konjović"Sombor

Kulturni centar "Laza Kostić" Sombor Vas poziva na otvaranje izložbe slika pod nazivom "Antidot", slikara Mate Đorđevića, koje će biti upriličeno 19. marta 2019. godine u Galeriji KC "Laza Kostić", sa početkom u 19h. Postavka će trajati do 6. aprila.
Mate Đorđević je dobitnik nagrade bijenala "Likovna jesen" 2012. godine, tako da predstojeća izložba predstavlja nastavak saradnje između slikara i somborskih institucija kulture.

Radovi koji će biti predstavljeni somborskoj publici nastali su u periodu između 2015. i 2019. godine. Podrazumevaju prvenstveno velika platna na kojima je umetnik radio u Francuskoj.

Autor o izložbi "Antidot":

"Mene bodri besmisao ovog poziva, ali nije moj poziv ništa apsurdniji, prazniji i šupljiji od rada čoveka koji čisti ulice. Ovo sam rekao u jednom pristojnom smislu bez ikakve pretenzije da nekome umanjeujem svrhu. Ljudi pošteno čiste đubre za drugima, a to čine i ove moje slike, nimalo retko. Ja slikam nalik čoveku koji je preživeo veliku epidemiju. Sve je progutalo ovo moje slikarstvo i sad nema nazad. Ja sam utopljenik koji radovima rasipa umor, duboko upaljen umor. A za mene lično ovo nije izložba, već stanje, ili, ako želite tačnije, istupanje pred tuđe oči; dok su platno i pinjel samo alatke kojima se to stanje operiše, neka vrsta hirurgije, operacije na živo, suptilne opreracije, tananim instrumentima. Protivotrov (antidote) je način podnošenja jedne stvarnosti. Ljudi su anestezirali humanost odavno. Esencija moga rada i mene je pod senkom tog beščašća, dok simbole humanosti u obliku vidljivosti i potentnog geniusa - sterilnu čistotu, depresivnu vedrinu, Valpurgijske noći, profesionalizam pod osmehom cinika, ego namirisan halucinacijom, vasceli svet, univerzum, enciklopedijsko i kabinetsko sveznanje, savršenu čistotu misli i jezika, praznu gramatiku, svet miropomazanih, krajnju i apoditičku posebnost svakog čina, mamonizam, prepuštam drugima. Svu tu vrhovnost akademskih praznina. No, zahvalan sam na tom humusu Dioklecijanovog kompleksa što postoji, upravo na njemu rastu divergenti poput mene. Ucelo je sve razoreno pod tom slikom, ljudi su od pamtiveka razoreni od tog i takvog čistunstva tehničara naspram ličnosti. Ova izložba je oda jednog izgubljenog duha.“

Izložbu prati tekst Muharema Bazdulja::

"I zaista, figure na Đorđevićevim platnima kao da dolaze iz dječijih noćnih mora. A ipak, pred tim platnima ne želimo da skrenemo pogled. Pred tim figurama ne osjećamo strah. I nema to veze sa racionalnim osjećajem da se nemamo čega bojati. I kad gledamo horor film, lako je samom sebi reći: ovo pred nama je filmsko platno, sve što vidimo je rezultat snimanja, prizori koje gledamo su artificijelni, vještački, snimljeni na setu, u nekom studiju, uz reflektore, kamere, tehničare, tonce i ostalu menažeriju i skalameriju. Ako je horor dobar, što će reći – uvjerljiv, takvi sofizmi ne pomažu. Figure na Đorđevićevim platnima ne izazivaju strah jer slikar ne želi da ih se bojimo. Njegova je ambicija veća. On želi da nas podsjeti. Želi da se prisjetimo kako smo voljeli mrak.“

Mate je rođen u Beogradu 1983. godine. Živi i radi na relaciji Beograd-Pariz od 2014. godine. Dobitnik je brojnih nagrada u zemlji i inostranstvu, među kojima su najznačajnije: nagarada za crtež "Vladimir Veličković", pomenuta nagrada na bijenalu "Likovna jesen" u Somboru, jedini je sa naših prostora tri puta nagradjen od strane Francuske Akademije nauka i umetnosti - sektor lepih umetnosti (za crtež, slikarstvo i za celokupan opus u vidu jednogodišnjeg rezident programa), a pobrao je priznanja i u Makedoniji, Švajcarskoj itd.

 

Strana 5 od 76

Kontakt info

Poslednje vesti