KC Laza Kostić

Pozivamo Vas na otvaranje izložbe slika sicilijanskog umetnika Pipa Altomarea, koje će biti upriličeno u utorak, 11. juna u 19h u Galeriji KC "Laza Kostić" Sombor. Postavka će biti aktuelna do 27. juna.

"Pipo Altomare je sicilijanski umetnik čije su slikarske apstraktne forme deo savremene internacionalne panorame. Preko pažljive i pročišćene stilizacije oblika, geometrizacije elemenata i minucioznog jedinstva kompozicije, pojavljuje se slika čija je pikturalna površina redukovana do svoje suštine i vodi nas ka kontemplativnoj meditaciji o poreklu njenog jezgrovitog sadržaja. Koncepcija umetničkog dela je, u formi katarze, simbiotičko jedinstvo umetnosti i istorije: koristeći pigmente i akrilik direktno na drvenoj podlozi, inspirisan mitovima i, sa snažnom gestualnošću, izvlači svoje boje, razbija i razdvaja svoje geometrijske forme i otkriva punu snagu emocija u srcu svake forme.
Altomare je rođen 8. aprila 1958. godine u Nikoziji. Pohađao je Državni umetnički institut i Akademiju lepih umetnosti u Kataniji.

Privučen razvojem umetničkih pojava na američkoj umetničkoj sceni, 1977. provodi tri meseca u Njujorku, istražujući gradske galerije i muzeje. Tokom svog drugog boravka, nekoliko godina kasnije, odlazi u Majami (Florida) gde ima priliku da analizira američke strategije marketinga i prezentacije savremene umetnosti.

Njegovi radovi obišli su svet u različitim formama koje podrazumevaju grupne i samostalne izložbe, kao i artistička rešenja za brojne publikacije.

 

Pozivamo Vas na otvaranje izložbe radova Ivane Vidić, koje će biti upriličeno u utorak, 4. juna u Galeriji KC "Laza Kostić" Sombor, sa početkom u 19h.

Postavka će biti aktuelna do 20. juna.

Ivana Vidić rođena je 1970. godine u Zemunu. Diplomirala je 1995. na Grafičkom odseku Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu. Magistarske studije završila je 1997.godine na istom odseku.

Ima status slobodne umetnice i članica je ULUS-a od 1996.godine.

Od 1992.godine izlagala je na preko 250 grupnih i samostalnih izložbi u zemlji i inostranstvu (Beograd, Zemun, Pančevo, Novi Sad, Gornji Milanovac, Apatin, Priština, kao i mesta u Crnoj Gori, Makedoniji, Bosni, Švajcarskoj, Italiji, Nemačkoj, Belgiji, Turskoj, Bugarskoj, Grčkoj, Meksiku, Argentini, Japanu, Tajvanu, Kini...)

Dobitnica je više međunarodnih nagrada, a njene grafike pronašle su svoja mesta u svetskim muzejima štampe (Italija, Belgija, Turska), kao i u brojnim privatnim kolecijama u Italiji, Španiji, Portugalu itd.

"Francuska reč za plavu boju - azur, kao i rumunsko azur i azuriu, italijanski azzurro, poljski lazur i španski i portugalski azul, etimološki potiču od naziva lapis lazuli. Lapis je latinska reč za kamen, a lazuli potiče iz arapskog i znači nebesa, nebo, te tako i plavo. Lapis lazuli je plavi kamen, nebeski kamen i u ljudskoj svesti zauvek je povezan sa ultramarin plavom. Ta mistična plava kao noćno nebo posuto zvezdama nastaje usled prisustva aniona koji, prelazeći sa najviše molekularne orbite na najnižu, dovodi do snažne apsorpcije svetlosnih talasa određene dužine. Ti apsorbovani talasi su ultramarin boja lazulija. Božanska plava je uhvaćena svetlosna energija određene talasne dužine. Božanska nebesa prisutna u kamenu da im se ljudski pogled divi i poželi da ih dosegne i bude ih dostojan.

Plav kao mudri pogled egipatskih kipova i palate sumerskih bogova. Plav kao led u zimsko jutro dok reflektuje sunčev zrak kroz tamno ljubičasto nebo. Tamno plav kao zima koja će polako ustuknuti pred napupelim prolećem a život se ubrzava, spreman da se, kao bujica otopljenog leda, izlije. Boja lapisa predstavlja početak života i buđenje emocija.

U savremenim duhovnim tumačenjima, lapis lazuli je zbog svoje plave boje kamen poverenja, složenog odnosa u kome je neophodno i da verujemo i da nama veruju. Svojim delovanjem najbolje prikazuje doba godine kada je u okovima zime sunčeva energija još slaba, a život se sprema da nabuja (kraj februara i početak marta). To je vreme kada je neophodna vera, poverenje u energiju prirode da se regeneriše.

Lapis lazuli je oduvek bio kamen kraljeva, on je simbolisao plemenitost. Tamno plave nijanse plave nam pomažu da razumemo i prihvatimo saosećanje i poštovanje kao način ponašanja u svom svakodnevnom životu. On nas uči vrlinama humanosti, diskrecije i časti. Ultramarin plava boja lapisa nam pomaže da se ponašamo darežljivo, da fokusiramo svoje delovanje na potrebe bližnjih, da budemo nežni prema ljudima oko nas."

Kulturni centar „Laza Kostić“ Sombor Vas poziva da svojim prisustvom uveličate koncert Somborskog tamburaškog društva, koji će biti održan u ponedelja, 3. juna u Svečanoj sali HKUD-a „Vladimir Nazor“ (Hrvatski dom), sa početkom u 20.30h.

U programu učestvuju učenici muzičke škole „Petar Konjović“ Sombor - odsek tambura i etno odsek, članovi Somborskog tamburaškog društva i vokalni solisti – Emil Antunić, Ana Parčetić, Adel Bošnjak i Zvonko Mimi Markovinović.

Koncert se organizuje u sklopu serije programa pod nazivom „Somborci svome gradu“, a povodom obeležavanja 25 godina od osnivanja Somborskog tamburaškog društva i 35 godina mentorstva Đure Parčetića u podučavanju mladih tamburaša.

Povodom seoske slave Svetog Nikolaja, Kulturni centar "Laza Kostić" Sombor organizovao je 22. maja kulturno-umetnički program u Domu kulture u Riđici.

Program su obeležili učenici trećeg i četvrtog razreda OŠ "Petar Kočić" Riđica, koji su izveli folklorne igre. Njihove koreografije pripremane su uz podršku Zdenke Rakić iz Kulturnog centra "Laza Kostić". Učenici petog i osmog razreda izvodili su valcer i ča ča ča. Posetioci su bili u prilici da uživaju u ostvarenjima klasične muzike koja je izvodila Anđela Mainković, učenica trećeg razreda, kao i u glasu Božice Torbice koja je otpevala "Kosovski božur". Kulturno umetničko društvo “Krila Bukovice” iz Riđice predstavilo se sa ženskom i muškom pevačkom grupom, kao i običajima iz Bukovice.

Program je pripremljen u saradnji sa OŠ “Petar Kočić” Riđica, KUD “Krila Bukovice” Riđica i MZ “Riđjica”.

Kulturni centar "Laza Kostić" Sombor Vas poziva na otvaranje izložbe kaligrafskih radova Violete Marković, koje će biti upriličeno u sredu, 29. maja, na dve lokacije u Somboru - u 12h u holu Pedagoškog fakulteta i u 13h u svečanoj sali gimnazije "Veljko Petrović".

Violeta Marković rođena je 1974. godine u Požarevcu. Bavi se kaligrafijom i slikarstvom. Višu školu likovnih i primenjenih umetnosti završila je 1995. godine u Beogradu, gde je i učila pismo kod profesorke Mirjane Vojnović. Član je ULIS-a “Milena Pavlović Barili” Požarevac, od 1995. godine. Do sada je samostalno izlagala četrnaest puta i učestvovala na preko pedeset kolektivnih izložbi.

"Svojom selekcijom, odabirom ornamentike i pisma Violeta Marković nudi kompleksan prikaz savremene kaligrafije. Ona spaja misli velikih pisaca sa magično simboličkim i dekorativnim ornamentima, koji su često stilizovani oblici prirode i ponekad apstraktni geometrijski prikazi današnjice. Motivi, oblici i boje na delima ove umetnice rezultat su određenog podneblja i mentaliteta. Važnu karakteristiku ovih ornamenata predstavlja njihova povezanost sa mudrim mislima, citatima i poučnim pričama. Ovakvu celinu simbola na svojim delima umetnica planski pozicionira na značajnim mestima kako bi kod posmatrača izazivala jako osećanje morala i podsetila ga da se i danas etičke norme moraju poštovati zarad kvaliteta dalje egzistencije. Kao čuvar misli od zaborava Violeta Marković ujedno beleži i iskustva svoje generacije i predaje ih budućim pokolenjima. Njeni aktuelni radovi pozivaju posmatrača da se upusti u sopstvenu čulnu i duhovnu naraciju uz pomoć savremene kaligrafije, odnosno putem umnih izreka i igre linija koji su u domenu univerzalnih pobuda današnjice." (kustos Biljana Milosavljević Pićurić, istoričarka umetnosti i master istorije)

Pozivamo Vas na koncert „Orkestra mandolinista iz Busto Arsicija" (Italija), koji će se održati u subotu, 18. maja u Svečanoj sali Gradske kuće u Somboru, sa početkom u 19.30h.
Publika će biti u prilici da uživa u zvuku tradicionalnog italijanskog instrumenta - mandoline.

Organizatori koncerta su Kulturni centar "Laza Kostić" Sombor, Grad Sombor i Italijanski kulturni centar "Piazza Italia" iz Subotice.

O mandolini...

Mandolina je tradicionalni trzački žičani instrument iz porodice lauta, prisutan u evropskoj muzici još od doba renesanse. Naziv ovog instrumenta označava malu mandolu, a potiče od italijanske reči za badem, najverovatnije zato što oblik badema asocira na korpus mandoline.

Pripada familiji kordofona, a zajednička karakteristika sa intrumentima iz te familije je to da konstrukcija podrazumeva upotrebu žica. Kod nekih od njih se ton dobija udarcem čekića o žicu, kod nekih prevlačenjem gudala preko žice, a kod mandoline – trzanjem žice. Po štimu i registrima mandolina je identična violini. Vivaldi, Mocart i Betoven su pokazivali interesovanje za komponovanje za mandolinu, dok je čuveni violinista Paganini najpre ovladao ovim instrumentom.

Zlatnom dobu mandoline značajno su doprineli italijanski kompozitori, graditelji, virtuozi i pedagozi, koji su ovaj instrument afirmisali i prenosili ga dalje, podučavajući bečku i parisku aristrokratiju. Među poznate italijanske kompozitore i pedagoge mandoline iz XVIII veka ubrajaju se Karlo Ćećere, Đovani Đervazi i Gabriele Leone.

 

Izložba „Anri de Tuluz-Lotrek – litografije, plakati i ilustracije naslovnih stranica“ u Galeriji Kulturnog centra „Laza Kostić“ u Somboru se realizuje u saradnji sa Srednjoevropskim kulturnim centrom i galerijom „Stjuarts“ iz Novog Sada. Izložba sadrži 25 litografija i originalnih naslovnica modnih magazina slavnog francuskog slikara Anri de Tuluz-Lotreka.

Izložba se otvara 18. maja u okviru manifestacije „Noć muzeja“. Postavka izložbe će trajati do 8. juna.

Anri de Tuluz-Lotrek, francuski slikar, grafičar i ilustrator, rođen je u staroj francuskoj porodici plemićkog porekla. Učen od strane akademskih slikara, u ranoj mladosti je slikao konvencionalne radove sa motivima prirode i konja, da bi se kasnije okrenuo naturalizmu, te impresionizmu. Kasnije će formirati sopstveni stil. On postaje postimpresionistički slikar i litograf koji u svojim radovima oslikava boemski život u Parizu tokom XIX veka. Širu pažnju javnosti Tuluz-Lotrek je osvojio serijom plakata koje je napravio za tada otvoreni Mulen Ruž, čiji je bio redovan gost. Njegove slike, koje su bespoštedno otkrivale sjaj i bedu pariskog društva, sadržavale satiru, grotesku, otkrivale komediju čoveka i izazvale tugu i razočarenje, bile su dočekane ili oduševljenjem ili oštrim neodobravanjem. Tuluz-Lotrek u svojim radovima pridaje važnost crtežu, liniji i naglašenim bojama.

Jasan uticaj japanizma može se uočiti u njegovim plakatima koji najavljuju predstave, kabaree i razne događaje kao i na ilustracijama naslovnih strana modnih časopisa.

Strana 6 od 81

Kontakt info

Poslednje vesti